Priređivači igara na sreću u Srbiji uplatili su u državni budžet više od 28 milijardi dinara tokom 2025. godine – otprilike 240 miliona evra, i to čak 35 odsto više nego godinu ranije. Brojka sama po sebi deluje impresivno, ali ono što je zanimljivije jeste odakle tačno dolazi, zašto je toliko porasla, i šta nam govori o tome kako se tržište klađenja u Srbiji menja. U ovom tekstu objašnjavamo strukturu tih uplata, razlog naglog rasta, i zašto je licenciranje i oporezivanje priređivača nešto što direktno utiče na bezbednost igrača, a ne samo na državnu kasu.
Koliko je tačno uplaćeno u budžet 2025. godine
Prema podacima Uprave za igre na sreću, priređivači su u 2025. godini uplatili 28.080.015.146 dinara, u odnosu na oko 20,8 milijardi dinara u 2024. godini – rast od 34,7 odsto. Za poređenje koliko je to zaista velika suma, Narodna banka Srbije je iz svog viška u državni budžet prošle godine uplatila 33,86 milijardi dinara – dakle, priređivači igara na sreću su se svojom uplatom približili iznosu koji je uplatila centralna banka zemlje. Gledano na duži rok, prihod budžeta od ovih naknada porastao je čak 263,4 odsto u periodu od 2018. do 2025. godine, odnosno uvećao se 3,6 puta.
Odakle dolazi taj novac: struktura naknada
Uplate nisu ravnomerno raspoređene po vrstama igara. Najveći deo dolazi od posebnih igara na sreću, dok klasične igre i nagradne igre u robi i uslugama beleže pad.
| Kategorija | Uplata u 2025. | Promena u odnosu na 2024. |
|---|---|---|
| Automati (posebne igre) | 11,3 milijarde RSD | +37,24% |
| Elektronsko (online) klađenje | ~9,8 milijardi RSD | +52,66% |
| Sportsko klađenje (kladionice) | ~4 milijarde RSD | +20,25% |
| Posebne igre u kazinima | ~659,7 miliona RSD | +76,62% |
| Klasične igre na sreću | ~2 milijarde RSD | −6,07% |
| Nagradne igre (roba i usluge) | ~165 miliona RSD | −17,82% |
Posebne igre na sreću (automati, online klađenje, sportsko klađenje i kazina) zajedno čine oko 25,8 milijardi dinara, odnosno gotovo celokupan rast. Naknada za priređivanje klasičnih igara na sreću iznosi 60 odsto osnovice, koja predstavlja razliku između ukupno uplaćenih uloga i ukupnog fonda dobitaka – pored toga, država ubira i porez na dobitke igrača, PDV, porez na dobit priređivača i porez na zarade zaposlenih, iako konkretne iznose ovih dodatnih kategorija dostupni izvori ne navode.
Zašto su naknade toliko porasle
Glavni razlog ovako naglog skoka nije samo veća potrošnja igrača, već i izmene Zakona o igrama na sreću usvojene krajem 2024. godine, kojima su povećane naknade koje priređivači plaćaju državi. To objašnjava zašto je rast prihoda budžeta (34,7 odsto) znatno veći od uobičajenog godišnjeg rasta tržišta – deo povećanja direktno potiče iz više stope naknade, a ne isključivo iz većeg obima klađenja.
Manje kladionica, veći prihod: šta to govori o tržištu
Zanimljiv detalj je da broj kladionica u Srbiji opada, dok prihod budžeta raste. Krajem 2025. godine u Srbiji je poslovalo 2.849 kladionica, što je 66 manje nego krajem 2024. (2.915), a trend pada se nastavio i u prvim mesecima 2026 – do 27. februara broj je pao na 2.836. Beogradski okrug ima najviše punktova (776), s tim da Novi Beograd prednjači sa 112, dok ih Sopot ima svega pet. Ova kombinacija – manje fizičkih punktova, a znatno veća uplata u budžet – najbolje se objašnjava time da online klađenje raste znatno brže (+52,66%) od klasičnog sportskog klađenja u kladionicama (+20,25%). Tržište se, drugim rečima, ne smanjuje, već se premešta ka digitalnim kanalima, dok fizičke kladionice postepeno gube na značaju u odnosu na online platforme istih ili konkurentskih operatera.
Kako se Srbija poredi sa regionom
Prema istoj analizi, prihod od igara na sreću u Crnoj Gori iznosio je u 2025. godini oko 43,6 miliona evra, što je rast od 28,99 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Hrvatska Lutrija je u poslednjem dostupnom izveštaju ostvarila nešto preko 140 miliona evra prihoda od prodaje, uz rast od skoro 19 odsto. Poređeno sa ovim brojkama, srpsko tržište je znatno veće od oba suseda – što nije iznenađujuće s obzirom na veličinu tržišta, ali potvrđuje da Srbija, makar po ovom pokazatelju, prednjači u regionu i po apsolutnom obimu i po tempu rasta uplata u budžet.
Kako licenciranje i oporezivanje štite igrače
Organizovanje igara na sreću u Srbiji je isključivo pravo države, koje operateri dobijaju kroz dozvolu Uprave za igre na sreću, agencije u sastavu Ministarstva finansija – o tome detaljnije pišemo u tekstu o regulaciji online kazina u Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Licencirani operateri imaju zakonsku obavezu da proveravaju starost igrača pri registraciji, nude alate za samoisključenje i samoograničenje, i elektronski izveštavaju Upravu o tim merama. Upravo je ovaj sistem nadzora ono što čini razliku između legalnog i nelegalnog priređivača – nelicencirani, offshore sajtovi ne uplaćuju ništa u budžet, ne podležu proverama Uprave, i igraču ne pružaju nikakvu zaštitu u slučaju spora oko isplate dobitka. Visina sredstava koja licencirani operateri uplaćuju državi zapravo je posredan pokazatelj da taj operater posluje u legalnom, nadziranom okviru – što je direktno povezano sa bezbednošću igrača, a ne samo sa fiskalnim prihodom.
Šta ovo znači za obične igrače
Prema proceni ekonomiste Dragovana Milićevića, iznetoj u analizi lista Vreme, građani Srbije godišnje potroše oko 530 miliona evra na klađenje, što predstavlja otprilike jedan do dva odsto ukupne kućne potrošnje – iznos uporediv sa potrošnjom na nameštaj i komunikacionu opremu. Isti izvor navodi i da Srbija, po broju kladionica po glavi stanovnika, zauzima drugo mesto u Evropi, sa gustinom punktova koja višestruko premašuje onu u Italiji, Velikoj Britaniji ili Španiji. Ovako veliko i aktivno tržište dodatno naglašava zašto je važno birati isključivo licencirane operatere i pratiti sopstvenu potrošnju – o tome kako prepoznati bezbednog operatera pišemo u vodiču kako prepoznati bezbedan online kazino, dok su alati i podrška za kontrolisano klađenje opisani na stranici o odgovornom klađenju.
Isti izvor navodi i procenu da je oko 300.000 građana Srbije zavisno od kockanja – brojka koju treba uzeti kao procenu, ne kao zvanično utvrđen podatak, ali koja ipak oslikava razmere problema na tako velikom i gustom tržištu. Što je tržište veće i dostupnije, to je važnija lična disciplina i korišćenje alata za samoograničenje koje licencirani operateri po zakonu moraju da nude, nezavisno od toga koliko novca ukupno tržište donosi državnom budžetu.
Često postavljana pitanja
Koliko su kladionice uplatile u budžet Srbije u 2025. godini?
Više od 28 milijardi dinara, odnosno oko 240 miliona evra, što je 34,7 odsto više nego u 2024. godini.
Zašto su naknade koje kladionice plaćaju državi porasle?
Najvećim delom zbog izmena Zakona o igrama na sreću usvojenih krajem 2024. godine, kojima su povećane stope naknada za priređivače.
Koja vrsta klađenja donosi najviše novca u budžet?
Automati (posebne igre na sreću) nose najveći pojedinačni udeo, neposredno praćeni online klađenjem, koje je ujedno i kategorija sa najbržim rastom.
Zašto broj kladionica opada dok prihod budžeta raste?
Zato što se tržište pomera ka online klađenju, koje raste znatno brže od klasičnog sportskog klađenja u fizičkim kladionicama, pa manji broj punktova ne znači i manji obim poslovanja.
Zašto je bitno da operater bude licenciran kod Uprave za igre na sreću?
Zato što samo licencirani operateri podležu zakonskim obavezama poput provere starosti, samoisključenja i nadzora, dok nelicencirani sajtovi ne pružaju nikakvu zaštitu igraču niti doprinose budžetu.
Da li Srbija prednjači u regionu po prihodima od igara na sreću?
Da – srpsko tržište je po obimu uplata u budžet znatno veće od tržišta Crne Gore i Hrvatske, iako sve tri zemlje beleže rast u odnosu na prethodnu godinu.
Rastuće uplate u budžet pokazuju da je tržište klađenja u Srbiji veliko i i dalje raste, uglavnom zahvaljujući online segmentu. Za igrača, najvažnija praktična pouka ostaje ista bez obzira na te brojke – birati isključivo operatere sa važećom licencom. Pregled licenciranih kladionica dostupan je na stranici pregled kladionica, dok o metodologiji po kojoj ih procenjujemo pišemo na stranici Kako ocenjujemo.
Odgovorno klađenje: Klađenje treba da bude zabava, a ne način zarade.
Igrači moraju imati navršenih 18 godina. Ako osećate da klađenje postaje problem,
potražite pomoć i savet na
BeGambleAware.org.
